VAN GOG – SAMOUBICA ŽRTVA DRUŠTVA

U poetskom eseju Van Gog, samoubica, žrtva društva, Očajnik Arto, govori nam o drugom očajniku, Van Gogu, smatrajući ga svojim alter egom. Ukleti pesnik i ukleti slikar, dva „strašna radnika“ i žestoka tragaoca za apsolutom, suočeni sa nemogućnošću življenja u svetu koji ih je, za života, strpao u svoje ludnice, ogledaju se jedan u drugome, preplićući svoje sudbine, misli i poetike.

Van Gog se prvi put pojavio kod izdavača K, decembra 1947, u 3000 primeraka, što je najveći tiraž neke Artoove knjige za njegova života. Kruži priča da je delo nastalo za dva dana, što samo delimično odgovara istini. Glavni deo doista je nastao u dahu, ali je pesnik potom dodavao neke postskriptume i vršio brojne izmene, tako da danas postoji više njegovih verzija.

U svom slojevitom Van Gog Arto otkriva polifoničnost Van Gogovog slikarstva. Prenoseći nas iz polja vizuelnog u polje zvučnog, on čuje „krila gavrana kako udarcima snažnog cimbala lupaju iznad zemlje“, ili onaj „nadljudski zvuk“ orguljskih pevanja, „naglo i varvarsko prolamanje elizabetanske drame“. Oblik i boja postaju zvuk. I kao što Van Gog živi svoje slikarstvo, tako i Arto živi svoju poeziju, „poput onih mučenika koje spaljuju i koji prave znakove na svojim lomačama.“

Format: 22.00
Broj stranica: 71
Uvez: tvrdi
Godina izdanja: 2001
Izdavač: CLIO, BEOGRAD